NA ZEMLJI NEMA UTEHE TRAJNE
– Postoje dva puta u životu: monaštvo ili brak, ili postoji još neki put? Kako da saznam šta je za mene pravi put?
– Monaštvo ne može svako da primi. Da. Monaški život nije lak. Život na zemlji uopšte nije lak, ma koliko da su povoljni uslovi. Onaj koji je živeo kako je hteo i kako mu je srce želelo, to je Solomon, car Solomon, sin cara Davida. Četrdeset godina je vladao, ni sa kim nije ratovao. Nagrađen je mudrošću od Gospoda. On je podigao i hram Jerusalimski. Dolazili su kod njega sa svih strana sveta da ga čuju… i on sam kaže: „Što god sam zaželeo srcem, sve sam ispunjavao. Želeo sam da imam lepih vinograda, nasadio sam. Palate, i to sam sve imao. Imao sam spremnu vojsku, najsavremeniju u Jerusalimu.“ Ali ni sa kim nije ratovao, – kaže otac. Dalje kaže: „Želeo sam da imam dosta zlata i srebra i to mi je Gospod dao. Raznim životom sam počeo da živim da vidim ima li neka trajna uteha ovde na zemlji pa da produžim tako… I vidim da je ovde na zemlji sve taština nad taštinama i muka duhu. Nema utehe, trajne…“ Eto vidiš, to kaže Solomon. Mudra osoba. Znači, imaj šta hoćeš, budi šta hoćeš, ništa više ti ne vredi. Kratko, kao da uopšte nisi postojao. Mislio si da si posisao mudrost ovoga sveta. Usijana glava. A kad bi mogao da vidiš sa strane, kočoperiš se kao ćuran, nema ništa (smeje se). Prazna glava… Jeste. Ko je taj na zemaljskoj kugli bio ili će biti, ko će biti univerzalni znalac svega? Niko. Svako se u nekom pravcu usavršava, nešto sastavlja i tako bivamo jedna celina. Ljudi obožavaju filozofe, razne naučnike sveta, stalno citiraju njihove reči. Niko ne obraća pažnju da je Bog obećao našim praocima da će poslati izbavitelja sveta da nas dovede u prvobitno stanje. Niko nije znao da će to sam Bog biti. Jer samo može Onaj Koji nas je stvorio da nas dovede u prvobitno stanje, ko će drugi? I došao je i nisu ga primili… Eto, mi smo se krstili u Hrista Gospoda, hrišćani smo po formi a ne onako kako nas Gospod želi. Nema ništa u nama dobro. Čim mi znamo da mislimo zlo i da se gnjevimo, i da omalovažavamo bližnjega svog, nema ništa… A čitali su, ali ne razumeju. Ko je od filozofa i od naučnika sveta mogao da kaže za sebe: „Ja sam Put, Istina i Život.“ To niko nije mogao da kaže. I da kaže: „Ja sam hleb života.“ Ili: „Ko veruje u mene ima život večni.“ Ali, ljudi uskogrudi. Malo razumeju, malo shvataju. Sve im je bliže laž nego istina. Mi mislimo da imamo neku vrednost… Ništa ne vrediš. Jeste. Savršenstvo hrišćanskog života, tako Sveti Oci kažu, savršenstvo hrišćanskog života jeste krajnje smirenje. Krajnje smirenje. Oni su nagrađeni blagodaću Božijom. Onaj ko je smiren i krotak, on se ne ljuti. I ako ga grdiš, ti se gnjeviš, on te žali što tako mučiš sebe.
IMA LI LEKA ZA NAS PALE I BOLESNE
– Recite nam za kraj ima li neki lek za nas pale i bolesne?
– Još kako. Da slušate. Da se smirite i da slušate. Onaj ko je smiren i krotak i sluša. Šta narod kaže: „Ko sluša, puna guša.“ Onaj ko sluša, on je smiren. A čim se protivimo, odmah ćeš da primetiš kako ti neprijatelj stornira život. He ide, pa ne ide…
– Oče, moji su razvedeni, mama me je uvela u veru… otac je protiv Boga. Koga da slušam? – pita jedna devojka,
– Pa dobro, nije tvoje da li se roditelji slažu ili ne slažu, da li se svađaju, da li su dobri ili nisu dobri, za tebe oni moraju da budu sveginja. Da bi ti imala blagoslov Božiji, da ti bude dobro. Jeste. He smemo ni mislima vređati roditelje. A oni, kako se ponašaju prema nama, to je njihova stvar. Ima roditelja koji su bili tako drastični, koji su mučili svoju decu. Dva brata su tako imali dobru majku, pa im kaže da poštuju oca, iako on… da bi dobili blagoslov Božiji. Sad oni rade tamo u „Litasu“ u Požarevcu, ne daju nikome da o njihovom ocu nešto kaže. Niko ne sme da ga vređa. Dva brata kažu: „Naš otac je za nas svetinja.“ Teške su dane života proveli, otac nije imao milosti prema njima, ali eto vidiš kako ih je Bog blagoslovio i puni su života. Blagodarni, zahvalni Bogu. Jer Gospod je blagoizvoleo da kroz naše roditelje dođemo u svet. Kakvi su oni, oni će za to odgovarati pred Bogom, odgovaraće i za nas. A mi za njih ne odgovaramo. Mi ćemo odgovarati kako smo i da li smo ih poštovali. Duhovna situacija na zemlji je jako loša zbog toga što se i mala deca od pet godina protive roditeljima. Zato nam ovako ide što niko ne poštuje roditelje. Na celoj planeti je ista situacija…
