Krava i zmija
Ako se krava jedanput dopusti, da je zmija posisa, ona onda trči svaki dan na određeno mesto, da je zmija sisa. To je magija zmije i bolno zadovoljstvo krave. Što se zmija više goji, to se krava više suši.
Ah, bolno zadovoljstvo krave — kako će se brzo pretvoriti u bol bez zadovoljstva! Jer kada se mleko u vimenu isuši, moraće krava zmiju krvlju hraniti. I ako se ne odvikne od kobnih sastanaka, zmija će joj posisati i meso i mozak.
Izaćiće domaćin da ubije. Koga da ubije: kravu ili zmiju? Naravno, zmiju.
Bog daje čoveku obilje života, da bi se čovek slobodno i javno radovao. No kada zmija jedanput onjuši to obilje, čovek zavoli potajnu skrivenu radost, pomešanu sa tugom, i počne kormiti zmiju svojim životom iz dana u dan. To je crna magija zmije i tužna radost čoveka. Što se zmija više goji, to se život u čoveku više suši.
Ah, tužna radosti čovekova — kako će se brzo pretvoriti u tugu bez radosti! Jer što zmija više ispija život iz čoveka, to Bog manje daje života čoveku. I ako se čovek blagovremeno ne trgne od kobnog prijateljstva, život će u njemu prekapiti, i zmija će onda sisati krv njegovu, i meso, i mozak — ljušturu života.
Izaćiće domaćin da ubije. Koga da ubije? čoveka ili zmiju? Naravno, zmiju.
Zato se Hristos i naziva čovekoljupcem. Izaćiće, dakle, čovekoljubac, da ubije ubicu čoveka.
Ne pomažu ništa sve etičke elegije i prudentnosti, niti dugi recepti bezbrojnih mudraca, kada je u pitanju sklupčana ispod lišća zmija, koja čeka čoveka i kojoj čovek odlazi privlačen magijom zmije i naviknutim pretužnim zadovoljstvom. Šta, dakle, pomaže sve to uobraženo tutoljenje i zavijanje, kada je očigledno, da zmiju treba ubiti? Šta pomažu filosofi i hierofanti, kada se traži junak?
Ali zmija je bila pod lišćem, te filosofi s hierofantima ne samo nisu je videli nego su je nesvesno još više pokrivali lišćem. Obmanuti postajali su obmanjivači, i protivnici zmije nesvesni saveznici njeni.
