Крава и змија
Ако се крава једанпут допусти, да је змија посиса, она онда трчи сваки дан на одређено место, да је змија сиса. То је магија змије и болно задовољство краве. Што се змија више гоји, то се крава више суши.
Ах, болно задовољство краве — како ће се брзо претворити у бол без задовољства! Јер када се млеко у вимену исуши, мораће крава змију крвљу хранити. И ако се не одвикне од кобних састанака, змија ће јој посисати и месо и мозак.
Изаћиће домаћин да убије. Кога да убије: краву или змију? Наравно, змију.
Бог даје човеку обиље живота, да би се човек слободно и јавно радовао. Но када змија једанпут оњуши то обиље, човек заволи потајну скривену радост, помешану са тугом, и почне кормити змију својим животом из дана у дан. То је црна магија змије и тужна радост човека. Што се змија више гоји, то се живот у човеку више суши.
Ах, тужна радости човекова — како ће се брзо претворити у тугу без радости! Јер што змија више испија живот из човека, то Бог мање даје живота човеку. И ако се човек благовремено не тргне од кобног пријатељства, живот ће у њему прекапити, и змија ће онда сисати крв његову, и месо, и мозак — љуштуру живота.
Изаћиће домаћин да убије. Кога да убије? човека или змију? Наравно, змију.
Зато се Христос и назива човекољупцем. Изаћиће, дакле, човекољубац, да убије убицу човека.
Не помажу ништа све етичке елегије и прудентности, нити дуги рецепти безбројних мудраца, када је у питању склупчана испод лишћа змија, која чека човека и којој човек одлази привлачен магијом змије и навикнутим претужним задовољством. Шта, дакле, помаже све то уображено тутољење и завијање, када је очигледно, да змију треба убити? Шта помажу философи и хиерофанти, када се тражи јунак?
Али змија је била под лишћем, те философи с хиерофантима не само нису је видели него су је несвесно још више покривали лишћем. Обманути постајали су обмањивачи, и противници змије несвесни савезници њени.
